Музичко – књижевно вече „На путу за обећани град“ привукло велику пажњу кулске публике

У Клубу Културног центра у Кули одржан је божићни концерт и песничко вече под називом ,,На путу за обећани град“. Своје песме изводио је кантаутор Милорад Тривић, док су гости били др Угљеша Цолић, Небојша Бурић који је свирао на кавалу и фрули, Елена Тривић која је свирала на виолини и протонамесник Бошко Маринков, парох кулски. Клуб Културног центра био је пун до последњег места, те се стиче утисак да је ово књижевно вече у потпуности оправдало очекивања.

Кантаутор Милорад Тривић рекао је је ово први пут да наступа, те да се неколицини људи свидело његово стваралаштво, па отуд и реализација ове музичко – књижевне вечери:

„Ја пишем већ тамо негде од средње школе. Накупило се у међувремену доста песама, размишљања и закључака тако да сам пре пар година објавио једну збирку песама. Управо је завршено штампање допуњеног издања и у њему ће детаљније бити објашњено како су песме настајале. Моје песме су пре свега аутобиографске и ниједна није настала тек тако. Одликује их спонтаност и искреност тренутка, а отуд, може се рећи, и ово вече под називом ,,На путу за обећани град“.

Доктор ликовне уметности и професор струковних студија, Угљеша Цолић, истакао је да је у фокусу његовог интересовања истраживање различитих врста уметности и веза између њих. Цолић је, такође, рекао да му је драго што је дао свој допринос једном овако импозантном уметничком догађају:

„Оно што је мени нарочито интересантно јесте истраживање различитих врста уметности и управо веза између њих. Ја сам вечерас кроз ликовну уметност илустровао музику која је извођена, као и текстове који су у једној фузији представљали јединство и синергију музике и ликовне уметности“.

Наставник предметне наставе на предмету Традиционално певање у Балетској школи у Новом Саду, Небојша Бурић, рекао је да кантауторство Милорада Тривића има велику уметничку вредност и да му је драго што је од самих почетака сведок његовог музичког стваралаштва:

„Када је Милорад почео да компонује и пише песме, није било нешто превише музичара које директно зна, па је са мном делио своја размишљања и дилеме. Оно што је суштина јесте то да је реткост да кантаутори који нису у почетку музички писмени стварају дела огромне вредности, што јесте случај са Милорадом Тривићем. Све оно што је писао и што пише плод је његовог личног искуства и доживљаја, те се и многи људи, поучени својим животним искуством, могу пронаћи у њима“.