Otvorena izložba „Stare fotografije i razglednice Hrama u Kuli“

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba pod nazivom „Stare fotografije i razglednice Hrama u Kuli“. Pavle Karabasil, konzervator iz Gradskog muzeja Sombor i Nikolina Šćekić Karabasil, istoričarka umetnosti, osmislili su i spremili izložbu. Ovaj kulturni događaj otvorio je vikarni episkop mohački Damaskin, koji je pozdravio okupljeni narod i poželeo im je sve najlepše povodom uskršnjih praznika:

„Svima prisutnima prenosim blagoslov njegovog preosveštenstva, episkopa bačkog Irineja, koji je blagoslovio da večeras dođem i otvorim ovu izložbu. Pozdravljam predstavnike lokalne samouprave, predstavnike Kulturnog centra Kula i sve one koji su došli po nekom činu i dostojanstvu. Naravno, pozdravljam i braću sveštenike koji su me dočekali u Hramu svetog apostola i jevanđeliste Marka. Ovako jedna značajna godišnjica kao što je 170 godina od izgradnje crkve jeste povod da se setimo svih onih ljudi koju su u davna vremena, polovinom 19.veka, imali hrabrosti i smelosti, ali, pre svega, ljubavi prema Bogu da podignu prvu zidanu crkvu u ovom mestu. Mi znamo da ni danas, kad je građevinska tehnologija veoma napredovala, ne bi bilo lako jednu ovakvu crkvu sagraditi. Ali eto, tadašnja naša zajednica u Kuli je imala toliku veru, ali naravno i nadu i pouzdanje u Boga, da krene u jedan tako ozbiljan poduhvat. Gradeći ovaj hram Božiji, oni su ugradili i hram duha svetoga u sebi“.

Pre samog obraćanja okupljenima i svečanog otvaranja izložbe, episkop je uručio zahvalnice Pavlu Karabasilu i Nikolini Šćekić Karabasil, Zoranu i Veroni Sekeruš, kao i Kamenku Bertiću ispred Kulturnog centra Kula. Jedan od najzaslužnijih za čitavi koncept izlaganja, već pomenuti Pavle Karabasil, rekao je nešto više o samom načinu skupljanja građe, kao i o izazovima na tom putu:

„ Moram reći da je ideja potekla od sveštenika Pere Anđelića i od crkvenog kuma Zorana Sekeruša. Naše je bilo da pomognemo da se cela izložba izvede. Nažalost, dokumenti koji su najznačajniji i koji najviše govore o istorijatu crkve više ne postoje, delom zbog požara, a delom zbog ratova i drugih nedaća, tako da je izloženi materijal onaj koji crkva još uvek poseduje. To su pre svega fotografija od 1926. godine pa nadalje, kao i dokumenti i knjige koji imaju bogoslužbenu svrhu, čime su ipak pokazani najbitniji aspekti i sama svrha izložbe.“

Ova izložba jedna je u nizu manifestacija u okviru proslave 170 godina od završetka gradnje Hrama svetog Marka u Kuli. Iako je mnoga materija nepovratno izgubljena, pre svega zbog istorijskih i vremenskih iskušenja, prikazana građa svakako je dragocena i služiće generacijama koje dolaze kao dragocena lekcija upoznavanja jednog religijskog i kulturnog dobra kao što je Hram svetog Marka u Kuli.